Vatra. Voda. Vazduh. Zemlja. Peti element?

Problem maloljetničke delikvencije datira od vremena prije nove ere, ali, može se reći da svoj vrhunac dostiže u 21. vijeku. U vremenu kada u svakom događaju, animiranom filmu, video igrici postoji makar jedan element nasilja, ne čudi što u medijima svakodnevno osvanu naslovi da je maloljetnik pretukao i zlostavljao vršnjaka, obio prodavnicu, ukrao zlato ili oteo starici tašnu.

Нисам сигуран када настаде прича о Црногорцима као Спартанцима и уопште Црној Гори као Спарти, али свакако је популарисано у оквиру „Црна Гора – српска Спарта”. Тако се на једно вријеме задовољише аспирације обје стране. Српске на Црну Гору као неотуђиви елемент своје културе и традиције, и њених становника (како год они себе називали) на своју митску прошлост. Дичимо се данас својим прецима, који су гинули за чојство, слободу, своје парче земље, за одбрану части, борили се против разних намета. Борили се за идеју, па и ван своје земље... За све оно што је данас већини немогуће и замислити. Међутим, да ли је баш било тако? Позната је флоскула да историју пишу побједници, међутим, нама историчари никад нису ни требали (осим у новије вријеме, када прошлост треба промјенити и националистички обојити), увијек смо је писали сами, онако како нам то одговара да лакше прихватимо све своје поразе и оправдамо или пак заборавимо тамне стране.

Socijalistički model izvještavanja, zločinačka medijska propaganda, ratno-huškačko novinarsko izvještavanje, demonizacija „druge strane“, očuvanje novostvorenih autoriteta i državnih identiteta, medijski obračuni sa opozicijom, djelimične novinarske slobode i na kraju usaglašavanje domaće novinarske prakse sa onom koja odvajkada postoji u naprednijim zemljama planete - to je put kojim novinarstvo kroči sa početkom druge polovine dvadesetog vijeka. Ono traži samo sebe i traga za svojim identitom. Nekada je bila u pitanju promocija komunističkih vođa i partijskih direktiva, danas se radi na promociji svega što sa sobom donosi profit. Nekada smo imali više izvora informisanja koji su pisali o identičnim stvarima, danas svi mediji počivaju na jedinstvenoj matrici – brzo, sočno, skadalozno.

U vrijeme modernih tehnologija, ukoliko želite da se informišete, imate više opcija. Možete odgledati televizijski program, pročitati novine ili informisati se na internetu. Nekada su vlade pratile programe velikih medijskih kuća (CNN, BBC...) da bi bile u toku sa onim što se trenutno dešava u svijetu. To je bilo krajnje pragmatično i efikasno (ne ulazeći u problematiku objektivnosti ovih medija). Sada imamo svojevrsni paradoks, koji je nastao ekspanzijom interneta i IT-a. Sada ćete češće naići na činjenicu da ti isti mediji (u posljednje vrijeme posebno veliki mediji) prate Facebook, Twitter, YouTube, Google Plus itd. i time i same korisnike Interneta.

Počelo je prije više od godinu dana i traje još uvijek. Arapsko proljeće. Moglo bi se reći, najduže proljeće u istoriji. Desetine i stotine hiljade stanovnika Tunisa, Egipta, Libije i drugih zemalja Bliskog istoka i Sjeverne Afrike započeli su svoje istorijsko godišnje doba, koje je dovelo do krucijalnih promjena u arapskom svijetu.