Šta je na programu

Vikend je. Obećala sam kolegama iz Crne Gore da ću napisati tekst za rubriku „Pišem Vam iz…“. U glavi mi se vrte sekvence iz svakodnevnih vesti. Barikade na Kosovu, otkazana Parada ponosa, status kandidata u Evropskoj uniji, selektor fudbalske reprezentacije, predsednik Fudbalskog saveza, fudbaleri reprezentacije, neke toplane ne mogu da počnu grejnu sezonu…

Prazan papir. Ma, bolje da to uradim večeras, uvek mi inspiracija dolazi noću. Pogledaću šta ima na televizijskom programu, pa kad nešto odgledam možda mi i sine neka ideja. Gledam na internetu televizijske najave i… Ne mogu da verujem. Od 20 časova počinje vikend porodični program na nacionalnim televizijama koji liči na virtuelnu igru sa inteligencijom gledalaca. S jedne strane, Saša Popović, direktor Grand produkcije, afirmiše mlade talente. S druge strane, gledaoci imaju izuzetnu priliku da saznaju da je Oguz oslobođen optužbe. Fikret i Tashin prirediće čast povodom saznanja da će dobiti sina, a Riza konačno oprašta Lejli. I sve to u višenagrađivanoj turskoj seriji „Kad lišće pada“. Za one koji mrze da čitaju prevode, pobrinula se druga programska šema ponudivši nemoguću ljubav između siromašnog mladića iz provincije i bogate naslednice, pod nazivom „Nepobedivo srce“. Tu je i fudbal, španski, da malo skrenemo misli sa ovog našeg, nacionalnog. Pa, kakvo nam je stanje u glavama kad nam, pored svih drugih problema, svakodnevno plasiraju programe za čije razumevanje nije potrebno ništa? Ni znanje, ni logika, ni inteligencija, baš ništa. Ima li roditelja kojima ovi programi nisu deo vaspitanja dece? Ja se iskreno nadam da ih ima. Izbor programa, na sreću, nije sužen, ako imate sredstava da platite kablovsku televiziju, internet ili vaša lokalna televizija emituje kvalitetniji program. Koji program nude kablovski operatori drugom prilikom, jer ni tu izbor nije najsrećniji. Možda problem i nije samo u izboru programa, nego više u tome što su ti programi najgledaniji. Nije ovde reč o nekom idealnom vremenu u kojem se svi zadovoljavaju programom koji je kvalitetniji ili ga nekolicina ljudi smatra kvalitetnim. Oduvek su najpopularniji programi oni koji zadovoljavaju najniže ukuse. Ali, gde je glas protiv? Gde je kritika? Gde je nestao bunt protiv nametnutih sistema vrednosti? Da li to znači da nama ovakva programska šema ipak odgovara? Nemoguće je da se niko nije pobunio. Neko će reći da mi imamo organizacije i ustanove čiji je to posao, ali očigledno niko taj posao ne radi. Cilj ovakvih programa može biti samo jedan. Kao najvažniji dnevni događaji plasiraju se neuspesi fudbalske reprezentacije, jedan od trenutno najvećih problema nacije, status kandidata u Evropskoj uniji, za koji nije ni doneta odluka, stanje na Kosovu, o kojem ne verujem da iko ima kristalnu sliku. A, onda se razonodite uz rijaliti programe i sapunice. Cilj je stvaranje nekritičke mase, one koja će svoje probleme zaboraviti, jer su sportski neuspesi bitniji, a uz zabavni program lošeg kvaliteta utopiti se u nametnuti sistem vrednosti.

Evo, kako televizijski program inspiriše. Možda je i to cilj. Ako jeste, hvala. Nisam pogledala ništa od najavljenog programa, a takav je utisak ostavio na mene.

Jelena Jovičić, Filozofski fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Comments  

 

0 #1 Ojha 2011-12-23 21:54

Ocemo i shock zvake

Quote

 

Refresh comments list
RSS feed for comments to this post

Add comment

Name (required)

E-mail (required, but will not display)

Website

Notify me of follow-up comments

Refresh

Send

Cancel

JComments