Festival budala

Čim su izašle rang liste za upis na fakultete oglasio se sad već bivši dekan Pravnog fakulteta u želji da skupi malo bodova za sebe. Čak reče da: „Svima treba dati šansu da studiraju, pa makar fakultet radio u dvije smjene”. Građani Crne Gore odahnuše na te riječi.

Svakom roditelju bješe milo kad ču da će se i njegovo dijete upisati na fakultet. Šta bi rekao svojim prijateljima, kumovima, komšijama, poznanicima da i njegovo čedo ne ide na fakultet. Ne, ne. To nikako ne bi valjalo. Bitno je da se on školuje, jer „bez fakulteta si niko”. A da li će se usput i obrazovati, to je već manje bitno, a možda bi se moglo i zanemariti. Sve žrtve ćete podnijeti kako bi od svog djeteta napravili školovanog čovjeka. A ako usput primijetite da vam je dijete gotovo nepismeno, ne brinite, pa to je sitnica. Jedina bitna stvar u svemu tome je da vaše čedo ima diplomu. Okačićete je na zid, napraviti feštu tim povodom...
 

A šta onda? Šta dalje kad se završi taj mukotrpni proces? Onda ćete okrenuti par brojeva. Ipak imate par prijatelja i rođaka na nekim visokim položajima i oni će vašem ljubimcu naći posao. Ali ne bilo kakav posao. To ne dolazi u obzir. Onda ćete opet to proslaviti. Svi će se veseliti jer ste imali sreće, upala vam je kašika u med. Došlo je vrijeme da nekadašnji student, a sada diplomirana budala pokaže svoje znanje. Ah, ne. Šta je sad ovo? Pa Vi, dragi kolega, ne znate apsolutno ništa. Kako je to moguće. Budala kao budala, nađe sebi opravdanje. Pohvali se malo svojom glupošću i sve se zaboravi. Ipak, sve ovo bi se jedva obrazovanim i blago rečeno zatupljenim građanima Crne Gore i moglo oprostiti (naravno, ne potpuno, samo u neku ruku). Ali šta ćemo sa cijenjenim dekanom Mujovićem? Čime bi on mogao opravdati svoju izjavu? Zatim on reče: „Sigurno da nas neće boljeti glava od više obrazovanih ljudi, tako da se nadam da ćemo se snaći i omogućiti svima da studiraju”. Ovdje opet dolazim do zaključka da dragi nam gospodin Mujović ne razlikuje značenje riječi obrazovan i školovan. Da li se makar na tren zapitao šta bi se desilo kad bi svi odjednom postali advokati, novinari, menadžeri, inženjeri? Istrijebili bi i ovo malo zanatskih zanimanja koja su još uvijek opstala. Sigurna sam da je on potpuno svjestan ove činjenice, ali isto tako sam sigurna da je ova izjava trebalo da koristi njegovoj težnji da ostane na čelu Pravnog fakulteta.

I tako, studenti će pokušavati da steknu obrazovanje u prepunim salama, sjedeći po dvoje na stolici (inače bi ih bilo šestoro, ali ovih četvoro su nezainteresovani za predavanja), naprežući se da čuju makar poneku riječ, njihovi roditelji će, mrzim što ću ovo reći, odvajati od usta da ih tamo šalju, a za to vrijeme gospoda sa fakulteta će se ljuljuškati u njihovim naslonjačama i tiskati pare u džepove. Živjela diploma! 

Svetlana Džoganović, Fakultet političkih nauka, Univerzitet Crne Gore

Comments  

 

+1 #1 vesko 2011-10-25 08:19

odlicno napisan rad, i realno opisana situacija. svaka cast!

Quote

 

 

+1 #2 Jesam 2011-11-10 13:35

G-djice tekst je odlican, ali napravili ste jednu veliku gresku da je ne nazovem pravim imenom. Dekan Mujovic je predlozio, Senat je odobrio, sto znaci da Senat je kriv za prekobrojni upis, takodje Senat je kriv za nasu 'bolonju' i hiperprodukciju diploma. Senat vodi UCG a ne individue bilo dekani Pravnog ili nekog drugog fakulteta.

Quote

 

 

+2 #3 Maty 2011-11-10 19:35

Pa dobro. Nije napisano ništa što se već odavno ne zna. Diploma, danas, služi upravo kao propusnica - hoćete da se učlanite u teretanu recimo, ili na neki kurs itd, u redu, platite, dobićete člansku kartu i ući. Stoga ne znam čemu ta razigrana ironija. Vremena se mijenjaju, a to znači da se mijenja sve, uključujući i obrazovanje, odnosno školovanje. I sama potrbnost istih. A to ko je kriv za sve mislim da mi obični smrtnici ne možemo ni da pretpostavimo - doseže to mnogo dalje od Senata. Makar mnogo dalje od domaćeg i onog iz okruženja. Uglavnom, može se ovakvih i sličnih tekstova napisati na kilometre - to ništa neće promijeniti. Ne u smjeru u kom žele ispod njih potpisani. Ostaje im - NAM jedino da se na ličnom planu dopunjavamo i dograđujemo, držeći u pripvanosti, pri tom, onog keca iz rukava zvanog nepotizam.

Quote

 

Refresh comments list
RSS feed for comments to this post

Add comment

Name (required)

E-mail (required, but will not display)

Website

Notify me of follow-up comments

Refresh

Send

Cancel

JComments