Naslovna Pridružite nam se!
tragom.me@gmail.com
KUM fest - nagrada za najbolju spisateljku
Zavjetrina. Skadarsko jezero. Nigdje nikoga.
„Savršeno!“ - pomisli Miloš.
„Radmila, prinesi kantu kukuruza ovdje“, naredi on.
Radmila, Miloševa žena, poslušno podiže veliku kantu od Jupol farbe, do pola napunjenu kukuruzom.
Marko, osmogodišnji njihov sinčić, idući iza majke, uzimao je krišom kukuruz iz kante.
Porodica se smjesti. Miloš uze opremu i otpetlja silk. Zakači crva na udicu. Zamahnu. Bućnu teg, Miloš malo namota. Njegova žena se podlakti, sjedivši malo izviše njega i gledajući u vodu. Marko sjede pored oca, i stavi mrežu za ribu pored sebe. Nije puno pričao, mučio ga je stomak zbog kukuruza, a roditeljima nije smio reći.Sati odmicaše a silk se ne zateže.
„Gladan sam!“ - reče Marko dosadno, trljajući oči prstima.
„Ajde, Radmila, vadi da se jede, reče Miloš“, otpuhnu i zatrese glavom. Loš dan za ribolov. Šaran ne grize.
Miloš ostavi štap na zemlju, učvrsti ga kamenom i pođe ženi.
Radmila izvadi iz kese sira, pršuta i luka. Odmota foliju i izvadi popeke. Njih troje sjedoše i opkoliše trpezu.
„Marko ne briši masne ruke od majicu“, reče Miloš sinu preko zalogaja. Ovaj odmače prste od majice i stade ih lizati.
„Ne liži prste Marko!“
„A šta ću tata?“
„Ajde operi u jezero.“
Marko veselo odskakuta od roditelja i umoči ruke u vodu. Miloš se vrati na staro mjesto, uze štap u ruke i i jezikom stade čistiti zube.
Vjetar je pirkao, nanosio miris ajvara odnekud. Sunce je polako silazilo. Jedan gušter sa otkinutim repom bježao je od Marka koji ga je lovio mrežom.
„Uh, dosade, reče poluglasno Radmila. U’vati li što Miloše?“
Nema odgovora.
„Ka’ i vazda“ - promrmlja žena.
„Tebe sam davno trebao za vrat u’vatit i skratit’ ti jezik. Ajde, miješaj taj kukuruz i gledaj đe ti je dijete.“
Radmila ustade i drvetom promiješa kukuruz. Uze jedno zrno i pogodi muža u leđa i zavodljivo se nasmija.
Miloš se okrenu, i pogleda. Nasmija se neprimjetno ispod brka. „Eh, što ti je žensko“ pomisli.
„Mama, meni se kaki“ odazva se Marko stidljivo.
„Ajde, Marko ne prenemaži se i seri u ono žbunje tamo, „reče Miloš sinu ne okrećući se već samo prstom pokazujući na zelenilo.
„Čekaj, mama će stat pored tebe, ima svakakve puzeće zvijeri ovuda, da ih ne pominjem, ne bilo ih dabogda.“
Radmila ode sa sinom prema grmu a Miloš osta očekujući i najmanji trzaj. Pusta voda ispred njega. Samo se vilin konjici igraju na površini.
Odjednom pljusnu nešto na pučini, zateže se silk, pade štap iz Miloševih ruku. On opsova.
Zagazi u vodu do koljena, dogradi štap i povuče. Dotrča Radmila, uđe u vodu i uhvati muža za mišicu. Uto se i Marko pojavi i dograbi mrežu. Štap se savijao, Miloševe ruke bridile koliko je vukao.
„Možda sam nilskog konja zakačio,“ procijedi Miloš.
Izvukoše do plićaka plijen.
Ogroman šaran se praćakao i čudno presijavao na suncu. Krap od petnestak kila.
„Zlatan“ ciknu Radmila.
Marko, u želji da što bolje uhvati ribu udari oca mrežom po glavi.
„Oca mu jebem, je li tata šaran? Daj mi to ’vamo,“ i istrgnu mu mrežu iz ruka i poklopi njome šarana. Muž i žena uhvatiše plijen te ga iznesoše na suvo.
„Tata, tata, je li se od zlatnog šarana pravi zlatni zub, je li tata? Je li tvoj zlatni zub od šarana?“ pita Marko vukući oca za farmerice.
Radmila i Miloš se nijemo gledaše minut. Onda Marko stište ženu, poljubi je sočno u usta pa u čelo i zagrli.
„Tri želje zbori,“ zagrmi neko.
Ovo dvoje se osvjestiše.
Zlatni krap ih gleda sa zemlje, nečujno otvara usta i pomjera škrge.
„Zbori, brže,“ opet zagalami krap i staklasto se zagleda u porodicu.
Tišina. Samo krap udara repom o zemlju.
„Ja ću kinder jaje!“ odlučno reče Marko.
Miloš se uhvati za glavu.
Jedno malo kinder jaje se nađe u Markovom džepu.
Marko razgorači oči.
„Pegla mi je slaba, pa eto ja bi...“
„Stani“ - riknu Miloš.
„Peglu“ - dovrši Radmila.
Bijela pegla marke Gorenje, upakovana u providni celofan se nađe pred ženinim nogama.
„Ah, ženska glavo! Kakva crna pegla! Pare tražiš, kuće, vile, kola, dijamante a ne peglu, jebala te ona. A kakvo kinder jaje, sine!“
Marko je već dovršio čokoladni dio i držao je u ruci igračkicu iznutra.
Miloš prevuče rukama preko lica.
„Dobro, polako, sad moram mudro željeti. Ni kuće ni vile već nešto što će iznova i iznova donositi pare.“
„Akcije!“ reče Radmila.
„Kakve akcije, ženska glavo glupa. Pale su nam akcije, nemamo ni onoliko za koliko smo ih kupili.“
„Pa reci krapu da digne berzu.“
Miloš se ukoči. Šeretski se nasmija i pogleda ženu.
„Eh, lije ste sve vi žene! Tako ćemo! Krape, ja želim da...“
„Ne mrdaj! Ruke u vis. Odmakni se od ribe“ prolomi se dubok glas iza njih.
Pucanj.
Milošu se zalediše riječi. Iza njega pritrčaše petoro ljudi u odijelima, tamnim naočarama i voki tokijem. Ubaciše šarana u vreću.
„To je moj šaran!“, drhtavo prozbori Miloš.
„Lopovi!“ ciknu Radmila.
Jedan od pridošlica, sa šaranom u vreći i trbuhom koji je visio preko kaiša sigurno deklamova:
„Gospodine, ovaj šaran pripada državi. Lovili ste na teritoriji Crne Gore i bez dozvole iskorišćavali resurse države.“
„Lopovi“ - ponovi Radmila.
„Sve što kažete ući će u zapisnik i može biti upotrebljeno protiv vas. Istraga će pokazati da ste vršili nedozvoljenu radnju, kovali protiv države i naroda u namjeri da se okoristite na opštu štetu.“
„Vratite mi krapa“ zaleti se Miloš prema njima, povrativši hrabrost.
Sva petorica uperiše pištolje u njega. Debeli priđe ponovo držeći Radmilu na nišanu i trgnu peglu ispred njenih noga.
„Pegla je iznuđena od države!“
Debeli pogleda u kantu od Jupol farbe.
„Zadržite kukuruz kao vašu svojinu,“ milostivo reče debeli.
Ljudi u odijelima se udaljiše sa vrećom i zlatnim krapom.
Miloš pade na koljena, Radmila sjede pored njega. Marku privuče pogled gušter sa pola repa što ga je bezuspješno lovio.
„Želi bez razmišljanja, logike i razuma, baš kao što voliš. Samo iskrene želje, pa makar bile glupe rađaju druge želje.Mali, igračka iz kinder jajeta je čarobna. Ispunjava želje. Poželi nešto lijepo za mamu i tatu, reče gušter mirno.
Marko je zurio u guštera koji govori.
„Tebi pričam, jer tvoji roditelji ne bi slušali jednog sakatog i starog guštera. Odrasli slabo vjeruju a mnogo traže.“
Gušter kliznu preko kamena i pobježe u šupljinu. Marko stište igračku u džepu, pogleda na oca i majku pored sebe i zamisli nešto naljepše što je njegovo djetinje srce moglo zamisliti.
Nataša Šotra
Kolumne
- 1
- 2
- 3
- 4
- 5
- 6
Neka cvjeta stotinu cvjetova
Piše: Mr Ivan Vuković, saradnik u nastavi na Fakultetu političkih nauka Mislim da je u pitanju bio 31. februar ove godine. Raspadajuća državna zastava na zgradi...
Pravo na obrazovanje
Piše: Dr Olivera Komar, saradnica u nastavi na Fakultetu političkih nauka Tema kojoj se u posljednje vrijeme vjerovatno najviše posvećuje pažnja kada je visoko obrazovanje u...
Šta je funkcija civilnog društva?
Piše: Mr Filip Milačić, doktorant na Univerzitetu Humbolt Da civilno društvo igra krucijalnu ulogu u konsolidaciji demokratije opštepriznato je u naučnom svijetu. Naime, civilno društvo ne...
Dileme korumpiranog profesora
Piše: Mr Momo Koprivica, saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu Nezavisno od moralne osude, odnosno vrednosnog suda, korupciju moramo posmatrati kao stvar izbora ljudi, da bi...
Socijalna zaštita i procesi reforme
Piše: Mr Uglješa Janković, saradnik u nastavi na Fakultetu političkih nauka Socijalna zaštita kao jedna organizovana djelatnost obuhvata: »mjere koje preduzima država s ciljem zaštite od...
O studentskim pravima i ostalom
Pišu: Filip Milačić i Ivan Vuković, saradnici na nastavi na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta Crne Gore Puno toga je, u proteklih mjesec dana, rečeno i...
Anketa
Šta mislite o dosadašnjem radu portala Tragom?
Hit mjeseca
Izjava mjeseca
„Moja očekivana projekcija je da se u drugom krugu izbora suočim sa Nikolićem, a da me Tadić podrži i time vrati pola duga od prethodnih izbora.“ - Muamer Zukorlić, muftija Islamske zajednice i kandidat za predsjednika Srbije
Comments
Kad bi se mi veliki ugledali na djecu, oni su nam jos neiskvareni ostali,
Samo nastavi
Lijepo je
Sin je svoju mater cjelivao u usta?
Plitko i dosadno. Kakvi li su bili ostali radovi.
RSS feed for comments to this post